Mali rasadnik može da se organizuje na relativno maloj površini, ali zahteva ulaganje u plastenik, grejanje, sadni materijal, navodnjavanje i potrošni materijal.
Isplativost najviše zavisi od vrste proizvodnje, obima prodaje i toga da li proizvođač već ima deo potrebne infrastrukture.
Primeri iz proizvodnje pokazuju da početna ulaganja kod manjih rasadnika često kreću od oko 5.000 do 6.000 evra.
Posao može biti isplativ, ali zahteva mnogo rada i siguran plasman robe.
Kolika su početna ulaganja?
Visina početnog ulaganja zavisi od vrste proizvodnje i od toga šta proizvođač već poseduje.
Domaćinstvo koje već ima plastenik, bunar i sistem za navodnjavanje ima znatno niže početne troškove od proizvođača koji sve mora da nabavi.
Plastenik od oko 100 kvadratnih metara
Za plastenik površine oko 100 kvadratnih metara početna investicija može da iznosi približno 6.000 evra. Taj iznos okvirno se raspoređuje ovako:
- oko 3.000 evra za plastenik;
- oko 1.000 evra za grejanje;
- oko 2.000 evra za sadni materijal, zemlju ili supstrat, prihranu, ogrev i saksije.
Ovaj primer pokazuje da sam plastenik čini tek jedan deo ukupnog ulaganja.
Da bi proizvodnja mogla da počne, potrebno je obezbediti i opremu i materijal za prvu sezonu.
Ulaganje u proizvodnju ruža
Sličan nivo ulaganja javlja se kod manjeg zasada ruža. Za površinu od tri ara potrebno je najmanje oko 6.000 evra.
Od toga približno 2.000 evra odlazi na sadnice, dok oko 4.000 evra može biti potrebno za pumpu i opremu povezanu sa proizvodnjom.
Kod ovakve proizvodnje početni trošak treba posmatrati kroz više godina, jer proizvodni ciklus zasada traje približno pet godina.
Sezonski troškovi kod rasada povrća
Kod rasada povrća značajan trošak postoji i kada je infrastruktura već postavljena.
Proizvođaču sa oko pet ari plastenika može biti potrebno približno 5.000 evra svake sezone samo za repromaterijal.
To znači da nije dovoljno obezbediti novac za izgradnju plastenika.
Proizvođač mora da ima dovoljno sredstava i za novu sezonu, pre nego što prodaja uopšte počne.
Pored plastenika, grejanja i sistema za navodnjjavanje, početni budžet treba da obuhvati i seme, supstrat, saksije, ambalažu i proizvodi za prihranu i negu biljaka, jer se ovi troškovi javljaju još pre prve prodaje.
Glavni troškovi tokom proizvodnje
Troškovi tokom proizvodnje zavise od obima, perioda uzgoja i vrste biljaka.
Kod ranog rasada posebno su važni troškovi grejanja, dok kod većeg obima proizvodnje značajan deo budžeta odlazi na seme, supstrat i radnu snagu.
Seme, sadni materijal i supstrat
Seme i sadni materijal mogu biti među najvećim troškovima, naročito kada se proizvodi veliki broj sadnica.
Pored semena, redovno se nabavljaju supstrat, kontejneri, čaše, saksije i prihrana. U jednom primeru proizvodnje samo supstrat je koštao oko 80.000 dinara.
Ovaj trošak se ponavlja iz godine u godinu i raste zajedno sa obimom proizvodnje.
Veći broj sadnica zato ne donosi samo veći prihod, već traži i znatno veći početni obrtni kapital.
Grejanje plastenika
Veliki trošak kod ranog rasada predstavlja grejanje, jer temperatura u plasteniku mora da se održava i tokom hladnih zimskih dana.
U jednom proizvodnom ciklusu bilo je potrebno oko 50 kubnih metara drva. Pri ceni od 35 evra po kubiku, to znači oko 1.750 evra samo za ogrev.
Trošak grejanja može značajno da utiče na ukupnu zaradu, posebno tokom hladnijih sezona kada je potrebno više energenata nego što je planirano.
Ostali operativni troškovi
Tokom sezone pojavljuju se i brojni manji izdaci koji zajedno mogu da čine značajan deo budžeta.
Najvažniji su:
- voda i navodnjavanje;
- prihrana i sredstva za zaštitu biljaka;
- saksije, kontejneri i druga ambalaža;
- održavanje plastenika i opreme;
- radna snaga kada porodični rad nije dovoljan.
Na manjim površinama članovi porodice mogu da obave veliki deo posla i tako smanje direktne troškove.
Kod veće proizvodnje potreba za dodatnim radnicima raste, posebno tokom setve, pikiranja, presađivanja, sortiranja, pakovanja i prodaje.
Zbog toga povećanje proizvodnje ne znači automatski i proporcionalno povećanje profita.
Koliko može da se zaradi?
Prihod zavisi od broja proizvedenih sadnica, vrste biljaka, prodajne cene i kanala prodaje.
Veliku razliku pravi i način na koji je sadnica proizvedena i upakovana.
Prihod od rasada povrća
Jedan primer proizvodnje obuhvata oko 200.000 sadnica po sezoni.
Cene su se razlikovale prema vrsti i načinu proizvodnje:
- paradajz i krastavac u čaši oko 50 dinara po sadnici;
- paprika oko 20 dinara;
- sadnica iz kontejnera oko 15 dinara;
- sadnica iz gajbe oko 10 dinara.
Zbog tako velikih razlika u ceni nije dovoljno posmatrati samo ukupan broj sadnica.
Proizvođač koji prodaje veći udeo skupljih sadnica može da ostvari znatno veći prihod iako proizvede isti broj biljaka.
Važno je, međutim, da se ukupan prihod ne poistovećuje sa čistom zaradom.
Od prodaje se odbijaju troškovi semena, supstrata, grejanja, vode, prihrane, ambalaže, prevoza i rada.
Prihod od proizvodnje cveća
Kod cveća postoji primer u kojem godišnje ulaganje od oko 2.000 evra donosi prihod od približno 3.000 do 3.500 evra.
Nakon odbijanja troškova, čista zarada može biti oko 1.000 do 1.500 evra.
Prednost proizvodnje cveća je duži prodajni period, pa prihod ne mora da zavisi od svega nekoliko nedelja u godini.
Prihod od ruža
Kod ruža zasad od tri ara može u prvoj godini da proizvede oko 15.000 cvetova i ostvari približno 3.000 evra prihoda.
U drugoj godini prihod može da poraste na oko 6.000 evra, dok proizvodni ciklus traje približno pet godina.
Takav model proizvodnje ima drugačiju računicu od sezonskog rasada, jer se početna investicija raspoređuje na više godina i prihod može da raste nakon prve sezone.
Šta određuje isplativost?
Najvažniji faktor isplativosti je siguran plasman. Rasad ima ograničen period u kojem može da se proda kao kvalitetna roba, pa kašnjenje prodaje može direktno da smanji prihod.
Tržište i stalni kupci
Kvalitetna proizvodnja nema punu ekonomsku vrednost ako roba ne može da se proda kada je spremna.
Zbog toga je za mali rasadnik važno da ima stalne kupce ili unapred poznate kanale prodaje.
Na rezultat posebno utiču:
- broj stalnih kupaca;
- mogućnost prodaje robe u pravom trenutku;
- kvalitet semena i sadnica;
- prodaja direktno krajnjem kupcu ili preko posrednika.
Direktna prodaja krajnjem kupcu može omogućiti višu cenu, ali zahteva više vremena za komunikaciju, pakovanje i samu prodaju.
Prodaja preko posrednika može da olakša plasman većih količina, ali obično po nižoj ceni po komadu.
Temperatura i intenzitet rada
Proizvodnja ranog rasada zahteva stalnu kontrolu temperature. U plasteniku ona ne bi trebalo da padne ispod približno 15 stepeni Celzijusa.
Tokom jakih mrazeva može biti potrebno dežurstvo i noću kako bi se održalo grejanje i sprečilo propadanje biljaka.
Zbog toga je ovaj posao naročito zahtevan u zimskom i ranom prolećnom periodu, kada jedan problem sa grejanjem može da ugrozi veliki deo proizvodnje.
Dužina prodajne sezone
Sezona rasada povrća može biti kratka i intenzivna. U jednom primeru traje približno od 20. januara do 10. juna.
To znači da se veliki deo godišnjeg prihoda ostvaruje tokom nekoliko meseci, pa su tajming setve i trenutak izlaska robe na tržište veoma važni.
Kod cveća je prodajni period duži. Potražnja može da postoji tokom cele godine, ali je posebno jaka:
- oko 8. marta;
- od kraja marta do juna.
Produžena prodajna sezona može da smanji zavisnost proizvođača od jednog kratkog perioda i omogući ravnomerniji priliv prihoda.
Postojeća infrastruktura i porodični rad
Proizvođač koji već ima zemljište, plastenik, bunar, pumpu ili sistem za navodnjavanje ima znatno povoljniju početnu poziciju.
Porodični rad dodatno smanjuje novčane troškove, posebno kod manjeg rasadnika.
Kada proizvodnja postane veća, troškovi zaposlenih mogu da postanu jedna od važnijih stavki u ukupnoj računici.
Zaključak
Mali rasadnik može biti isplativ, ali početna ulaganja od oko 5.000 do 6.000 evra nisu jedini trošak.
Svaka sezona donosi nove izdatke za repromaterijal, grejanje, vodu, ambalažu i rad.
Najpovoljniju početnu poziciju imaju proizvođači koji već poseduju deo infrastrukture i mogu da se oslone na porodični rad.
U pojedinim primerima početna investicija može da se vrati tokom prve dve godine, dok ozbiljnija zarada počinje od treće.
Ako postoji sigurno tržište i dobra kontrola troškova, mali rasadnik može da bude održiv porodični posao.