Baza znanja - Štednja

Pitanja i odgovori vezani za štednju.

Kako da štedim?

Štednja

Štednja je vrlina, ali i veština koja može da se nauči.

Nezavisno od iznosa primanja i kvaliteta života, može se primeniti sledeće pravilo: od svih primanja koja imaš treba uštedeti 10%, vraćaš drugove od 30%, a živiš od 60%. Ovo je recept za finansijsko zdravlje kojeg se svi uz malo discipline i planiranja mogu držati.

Za ušteđeni iznos se dobija više od iznosa koji se može dobiti kreditom. Kredit podrazumeva i naplatu kamate, dok je kod štednje iznos za trošenje uvećan pripisanom kamatom.

Primer: ukoliko uzmeš kredit za renoviranje kuhinje, na iznos novca koji se upotrebi za renoviranje platićeš i dodatno kamatu, a samo si renovirao kuhinju. Ukoliko odložiš renoviranje (pod uslovom da nije hitno) i štediš mesečno onoliko novca koliko bi plaćao ratu kredita, za isto vreme uštedećeš ne samo za renoviranje, već ceš nabaviti i nov šporet!

Prisutna kultura štednje je da se samo nasleđeni ili veći stečeni iznos štedi. Preporučujemo da se štedi uvek jedan određeni iznos redovnih mesečnih prihoda i na taj način obezbedi uštedjevina.

Odakle? Dovoljno je za početak da štediš i najmanji mogući iznos, npr. 2000 dinara mesečno, od svake plate. Banke nude mogućnost korišćenja trajnog naloga na isti datum kojim se na dogovorenii vremenski period sa tekućeg računa prebacuje novac na štedni račun, a da ti o tome uopšte ne moraš da brineš. Tako banka umesto tebe gradi disciplinu štednje jer taj novac sigurno nećeš potrošiti - uštedećeš.

Hvala na izdvojenom vremenu!